Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

13.10.2008.

Godfather: The Beginning

   Od kako sam se počeo zabavljati, prestao sam pisati sladunjave postove. Moji postovi se sada odnose na prepričavanje događaja između mene i moje drage, i ako nisu događaji onda barem maštanja. I samim time nisu mi postovi više sladunjavi kao nekada neposredno pred početak naše veze, nego su onako malo bogatiji emocijama, ali se u njima vidi neko zadovoljstvo i kroz njih se prožima nit humora i erotike koja je i do tada bila prisutna u njima.

   Ovu promjenu je primijetio i sam DON. Zbog toga me pozvao na jedanu od njegovih zabava. Rekao je:

"Slušaj Defa, biće to prava zabava, znaš, u stilu 60-tih. Fino se obuci, stavi mašnu. Da vidimo kako ti mašna stoji. (malo se zasmijao) Znamo da ti kravate fino stoje, ali ovaj put se sredi. Povedi sa sobom svoju izabranicu, da je i mi upoznamo." Opet se zasmijao, a ja sam osjetio neku ljubomoru. Šta je on ima gledat i upoznavat?

   Došao sam kući sa posla. Ona me je čekala. Objasnio sam joj situaciju. Nije baš bila oduševljena što će upoznati kralja bosanskog podzemlja, šefa mafije, ali je prihvatila poziv odlučno, da im pokaže ko je ona i sa kime je ustvari...

   Objasnio sam joj da postoji i kodeks oblačenja. Da će to biti nešto poput bala i da treba da obuče neku haljinu. Ona me je na to samo prostrijelila pogledom.

"Zar sumnjaš u mene, dragi?"

"Ne. Doći ću po tebe u 7."

   Otvorio sam ormar i ugledao odijelo, novo, crno u celofanu zapakovano sa porukom "od Dona, da izgledaš kao pravo kumče". Odmah sam ga obukao. Pristajalo mi je savršeno. Stavljao sam završne detalje, kolonska voda, frizura i pritezao mašnu kada sam začuo zvono na vratima. Bio je to Vito.

"Gospodine, čeka vas limuzina."

   Zahvalio sam mu se. Zavezao pertle na novim lakiranim cipelama i krenuo sa njim.

   Limuzina se zaustavila pred njenom zgradom tačno u pet do sedam. Staklena pregrada između prostora vozača i putnika se spustila. Vito se okrenuo.

"Go get her, tiger!" I nasmiješio se. To je bilo prvi put da mi se nasmijao.

   Zvonio sam na njenim vratima. Otvorila ih je njena majka. U ruci sam držao bijelu ružu i zbunjen što je ona otvorila vrata, bez pozdrava samo pitah za nju. Majka je kimnula glavom i pozvala je. A onda je izašla ona. Kao usporeni snimak nekog filma, laganim korakom je išla prema vratima. Nosila je crvenu haljinu do koljena, sa dekolteom. Oko vrata biseri. Frizura zavezana u punđu u stilu 60-tih. Na nogama je nosila srednjevisoke crvene štikle. A kada je došla do mene, onda se vrijeme vratilo u normalnu brzinu.

"Idemo li ljubavi?" Poljubi me ostavivši mi crveni karmin na usnama.

   Vito nam je otvorio vrata i zacerekao se, meni izgleda. Kada smo sjeli, iz majušne tašnice je izvukla rupčić i sa osmijehom na licu obrisala karmin sa mojih usana.




Eh kako je bilo na derneku, saznaćete u idućem dijelu!