Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

14.10.2008.

Godfather: The Beginning 2

   Stali smo pred Donovu vilu. Vito nam je opet otvorio vrata i sada malo ozbiljniji, poklonio se, puštajući nas da izađemo iz kola. Popeli smo se uz stepenice, i ušli kroz glavna vrata. Nekoliko batlera je već bilo tu. Jedan nam je uzeo kapute, drugi nas najavio. Dok nas je najavljivao ostali gosti su se iznenađeno i sa znatiželjom okrenuli prema vratima. Htjeli su da napokon upoznaju čuvenog Defu, i eto sad i njegovu dragu.

   Pred nama se pojavio i sam Don. Prišao mi je sa osmijehom i kubanskom cigaretom u ustima i rukovao se samnom. A onda je izvadio cigaretu i otpuhao jedan debeli dim meni pravo u lice.

"Je li to ONA?"

"Jeste." Odgovorim kratko.

"Madam..." i poljubi je u ruku. "Defa mi je pričao toliko toga o vama."

"Zar? Je li dobro ili loše?" Pita ONA.

"Dobro, naravno. Ali je opet bio u krivu. Sada ne znam da li je lagao ili nesvjesno pogriješio." Reče Don učtivo i kulturno. Ona je ostala zatečena njegovim odgovorom. I ja sam bio zatečen. Nisam znao šta misli. Nastavio je:

"Kada vas je opisao, reko je da ste lijepi. A vi ste ustvari prelijepi. Rekao je da ste šarmantni, a vi ustvari obarate sa nogu. Rekao je da imate lijepe oči i da je zaljubljen u njih. Vi ustvari imate prekrasne oči, pogled koji prolazi kroz čovjeka i pri tome mu daje taj osjećaj prostrijeljenosti. Oči u koje se ne može zaljubiti, nego koje se jednostavno vole."

   Mene je već počeo hvatati osjećaj ljubomore, neke panike. Ali šta da uradim u njegovoj kući, na zabavi, pred toliko ljudi koji su toliko iščekivali dan kada će me upoznati. Nije u redu da upoznaju mračnu stranu Defe, barem ne još.

   Ona se samo zasmijala. Onda je se Don okrenuo meni:

"Desno kod police sa knjigama je Paco. Idi do njega i popite piće, a ja ću, naravno ako smijem, zamoliti mladu damu za ples."

   To je bilo više retoričko pitanje, i samo ju je odveo. Ono što je mene zabolilo je to što se nije protivila.

   Otišao sam do Paca, i uzeo jedan šampanjac. Stojali smo tako kraj stola sa pićem, šuteći. A onda sam uzeo i drugi šampanjac, pa treći. Cijelo to vrijeme sam ju gledao kako pleše sa njim. Pitao sam se, da li je stvarno može imati, samo zato što je gospodar, veliki kralj mafije. Počeo sam sumnjati u sebe, i u ono što sam ja. Pitao se ko sam ja u stvari, i po čemu sam ja vrijedan.

   Gledao sam je tako, kako sretno pleše u Donovom zagrljaju. Onda sam naglo salio u grlo još jedan šampanjac, mislim da je bio šesti, i zaputio se prema njima. Ljutito im prišao, a onda opet nježno i kulturno rekao:

"Mislim da je sada moj red za ples." Nasmiješio sam se pružajući ruku. Ona je sa nekim posebnim oduševljenjem i nekakvim veselijim osmijehom nego maloprije ispustila Dona i skočila meni u zagrljaj. Don se samo uozbiljio i gledao me u oči. Gledao sam i ja njega, pogledom ubice. On je popravio svoj sako i otišao nazad do svog mjesta i zavalio se u kožnu fotelju. Ona nije mogla primijetiti naše poglede jer je sklopljenih očiju, glave nježno naslonjene na moje rame, njihala svoje tijelo u ritmu muzike iz 60-tih, i pripijala ga uz moje.




IMA JOŠ...