Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

20.10.2008.

The Godfather: The beginning III

   Veče je bilo predivno. Šampanjac u mojim venama i moja vruća krv su se miješali i hemijskom reakcijom, podstaknutom njenim pokretima i pripijanjem njenog tijela uz moje, dolazili do ključanja. Ja sam znao da je moram imati. Želio sam je. U pripitom stanju kakav sam bio, nisam je mogao imati. Tako je bila blizu mene, a tako daleko. Bio sam svjestan da je ustvari tu noć bila čak i bliže nego sam mislio. Bila je tu i podnosila moje reakcije i možda poneku tešku riječ koja bi mi se otela iz usta. Plesala je samnom.

   Tek kasnije sam primijetio da nas Don posmatra cijelo vrijeme. Iz sekunde u sekundu na čelu mu se pojavljivala po jedna nova bora. Sve se više i više mrštio. Nije mu bilo svejedno. Nije se zaljubio, znao sam to. Ali i on je imao neopisivo jaku želju da je ima, jer on je taj koji ima sve, ali ovu djevoju ima samo Defa. Međutim ni Defa ju nije posjedovao. Ona je bila samo svoja, a Defa je bio njen. Da, ja sam tu veče, i svako naredno veče i svaki naredni trenutak pripadao samo njoj. Još od prije. Zavela me je, i posjedovala.

   Izvela me je na balkon. Bio je prostran.Rekla je da joj je vruće, da joj je dosta plesanja. Da je popila nekoliko pića i da je sada vrijeme da malo odahne. Htjela je da mi čuje glas jer smo dosta dugo vremena plesali ne progovarajući ni riječi. Nasmiješio sam se. Provukao joj ruku kroz kosu i pomilova njen goli vrat.

"Volim te." Rakao sam joj. A ona se nsmiješila pokazujući da su to bile riječi koje su joj toliko nedostajale, riječi koje je htjela da čuje.

"Pođimo kući." Zamolila je. A ja sam pogledao u zvijezde, pa opet u nju. Bože, bila je ljepša od noćnog neba okićeg zvijezdama.

   Limuzina se zaustavila pred mojom zgradom i Vito nam je opet otvorio vrata. Kada je ona malo odmakla, okrenuo se meni i rekao mi da mi Don poručuje da ju pazim. Ljubomorno sam ga pogledao i pomislio da ju je time htio uzeti pd svoje, ali ne, ona je moja, i da, naravno, paziću je, ali kao svoje.

   Dok sam se raspremao u stanu, bacao sam po podu dijelove odjeće, onako pjan. Mašnu sam bacio kraj cipela, a pantole samo pustio da padnu. Košulju sam samo raskopčao pri vrhu i svukao je kao majicu kratkih rukava. Pao sam u postelju i, valjda zaspao. Ona je za to vrijeme bila u kupatilu. Ne znam šta je radila.

   Probudila me je drmajući mi rame.
"Stigla ti je poruka na mobitel. Mislim da je nešto važno." rekla je. Sjedila je na krevetu do mene. Nije imala šminku. Kosa joj se spuštala na ramena sakrivena noćnom haljinom, nekim ogrtačem. Pitao sam se od kud joj. Upitnim pogledom sam je preletio pogledom.
"To je moj ogrtač, dušo. Ostavila sam ga ovdje prošle sedmice, u tvom ormaru. Zar ga nisi prije vidio."

   Samo sam odrično kimnuo glavom i uzo mobitel da vidim šta piše.

"Don se napio.pravio je sranje.nesto u vezi tebe i te tvoje" Glasila je poruka od Paca. Fin neki momak. Toliko odan Donu da mi je poletio prvi ispričati za unutarnje probleme FAMILIJE i samim time me upozoriti. Izgleda da smo se dobro upoznali dok smo stojali kraj stola sa pićem. Možda smo postali pravo prisni prijatelji. Nisam imao pojma jer se ničeg nisam sjećao. Zar sam mu uopšte dao broj mobitela?

   Dala mi je čašu vode, ugasila svjetlo i legla kraj mene.
"Spavaj dušo, sutra radiš." Rekla je dok je prebacivala svoju ruku preko mog struka, pokrivajući me tankim pokrivačem.