Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

25.03.2009.

Fotelja, II dio


   Grlila ga je i ljubila. Uzvraćao joj je poljupce i pokušavao da ju rukama namjesti u svom krilu onako da mu ne bude neugodno. Prilikom skoka zadala mu je jedan nezgodan udarac. Sa osmijehom na licu je to shvatila kao poziv na nešto u čemu oboje uživaju. Ustala je i jednim potezom svukla mu odjeću. I prije nego je shvatio bili su ponovo u dobro poznatom ljubavnom klinču. Uzdisali su i polako zaboravljali na sve ostalo oko njih.

   Vodili su ljubav. Ona se propinjala iznad njega, dok je on nepomično sjedio u fotelji. Nježno joj je ljubio grudi i toplim rukama ju stiskao oko struka, pomažući joj ritmično uzdizanje i spuštanje. Često ga je znala gricnuti za usnu dok ga je strastveno ljubila. To mu je pružalo dodatni užitak iako nije volio nanositi niti da njemu bude nanošena fizička niti duševna bol. U ovoj boli je uživao uprkos tome što ga je provocirala. Možda je to bila tajna hemijska formula užitka, prilikom mješanja svih tih tjelesnih sokova, uzdaha i hormona.

   Telefon je zazvonio. Otvorio je oči. Soba je opet bila siva, a  vani je kiša i dalje padala. Cigareta u pepeljari je dogorila do filtera, a na telefonu je bila SMS poruka.

   "Ko li je sad?", pitao se i dureći se promrmljao:
   "Nema šanse da sad idem na nekakve kafe!"

   U poruci je stajao poziv na kafu. Koja ironija. Kaže da mu mora nešto hitno ispričati i u potpisu njeno ime.