Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

24.01.2013.

Da se naježiš 1

- Druže, da li si ikada prelazio cestu bez da pogledaš lijevo i desno?

- Nisam. Što to?

- Vidiš, ja jesam. Nekoliko puta. Onda kada mi nije stalo do samog sebe. Onda kada mi je bio bitniji neko drugi. Neka druga. I danas sam prešao ulicu bez da pogledam.

***

- Znaš, Defa, ja tebe znam kao nekoga ko to bolje podnosi. Ne drži to tebe dugo. Ali kako?

- Pa vidiš, druže, kada ti tako neko postane bitniji od samog sebe, moraš prelaziti ulicu bez gledanja, i čekati da te iz tog sanjarenja probudi zvuk sirene. Onda odeš kući, jetru dobro umočiš u alkohol, da ti se manta i povraća. Pluća uviješ u dim cigarete da te počnu bolit i da imaš osjećaj da ćeš ih iskašljati. Najedeš se ko konj, toliko da te stomak zaboli. I na kraju, lagano se obučeš pa na balkon, na ovu zimu, da ti ruke i noge počnu od zime trnuti. I onda iz sveg glasa drekneš njeno ime, da te grlo zaboli, iako si svjestan da to ona neće čuti. Eh vidiš, druže, nakon toga kad uđeš u kuću, i svi te ovi bolovi upozore da tvome tijelu nešto fali, upozore te na bolest, na nemoć, onda se zapitaš malo za svoje zdravlje. Odjednom, postaneš sebi bitan. Počneš misliti na sebe, i shvatiš da si ustvari sam sebi bitniji ti, nego ona.

- Ali ti mrziš zimu. Kako bolan na ovu zimu lagano obučen?

- A o zimi, i koliko ju mrzim, ću ti pričati kasnije.

***

/zvuk udaranja stakla od staklo/

- Živio, druže!