Zveckanje klikera

Samo je jedan način da saznaš kako zveckaju klikeri u mojoj glavi...

04.02.2013.

Neozbiljno ponašanje

Budalašem. Kažem joj da je ona jedina kojoj bih kupio oklagiju. Ne zato da mi pravi pitu, nego da me slobodno udara po glavi ako pogriješim. Smije se. Opet se smije, a mene njen osmijeh i zadovoljstvo hrane.

Kaže mi da nisam ozbiljan. Nisam, priznam joj. Ali ne bi bilo interesantno da sam 100% ozbiljan. Kažem joj da me zamisli kao ozbiljnog i da svako veče službeno pričamo:
- Kako si? Kako je bilo na poslu? Jesi li se umorila?

I onda na njene odgovore kažem samo jedno ozbiljno i hladno OK. Dodam jedno malo "dobro...", možda ju poljubim, kažem joj šta sam ja radio u kratkim crtama i na tome završim naš službeni, ozbiljni dijalog.

Pitam ju, zar nije interesantnije i bolje to što malo budalašem? Napomenem joj, da u stvari jesam ozbiljan, onda kad treba, a da sam stvarno, ali stvarno ozbiljan u vezi nas.

Šuti... Vidim da priprema odgovor. Pa počne.
- Ja te ne mogu zamisliti kao takvog, ozbiljnog i službenog! Ipak sam navikla na tebe ovakvog kakav si sad, pomalo neozbiljan. I znam da se u stvari samo šališ i da si, naravno, ozbiljan kada treba.
- Pa dobro, šalim se, ozbiljan sam kad treba, ali sam ozbiljan u vezi nas! - Ponovim.

Opet šuti. Priprema još jedan diplomatski odgovor.
- Ma nisi loš! - Smije se!

Smijem se i ja, ali ironično. Pa ju pitam da li je to sve.
- Samo to? Da nisam loš? A ja ću da se potrudim da budem najbolji i jedini!
- Ludo! Ti jesi jedini, samim tim i najbolji, jer nema nikog drugog ko bi ti parirao.
- A ti sa svojim motivisanjem ćeš mi pomoći da budem bolji! - Zarumenim se, pa dodam gledajući joj u oči.
- Ne mogu ti opisati kakv je osjećaj kada si zbog mene nasmijana i sretna. I, ako uspijevam u tome, ja sam zadovoljan.

Šuti, obara pogled. Pa ga ponovo vraća i fiksira moje oči.
- Uspijevaš. - Reče ozbiljnim glasom, a onda usne raširi u osmijeh.

Šta je uslijedilo?